Razvod roditelja…
Nije to moja kći! Sigurno nije! Cura nije nimalo slična meni! derao se Dario.
Na samoj raspravi ponašao se grozno, sitničavio oko svega, dijelio sve do zadnjeg lonca.
Sve smo kupili dok smo bili zajedno, pola je moje. A iskreno, sve bih trebao uzeti, ionako ona i kći ostaju u stanu, objašnjavao je on sutkinji.
Sredovječna sutkinja pogleda ga strogo preko naočala, lista papire pred sobom.
Dakle, stan je na ime vaše supruge? Predbračni? Ne dijeli se.
Baš zato ja sav namještaj i aparate trebam ponijeti. Veš-mašinu, mikrovalnu, televizor… I tušilicu sam, usput, sam kupio.
Nemaš valjda namjeru odnijeti tušilicu? Pola kupaone ćeš mi razvaliti! pobunila se Ivana, a sutkinja ju je pogledala onako, sa suosjećanjem. Rijetko je viđala ovako škrte muškarce.
Ma ostavit ću tušilicu odmahnuo je rukom Dario. Onda mi daš veš-mašinu. Fer, jel tako? smješkao se sutkinji u crnom togi.
Uvijek je pokušavao šarmirati žene. Bio je zgodan, ostavljao žene zbog mladih kolegica s posla, pa se eto zaletio i kod suca. Ali ova sutkinja već je svašta vidjela. Nisu ju dirale ni šarm, ni muževnost.
Ivana je osjećala da je sutkinja ipak više na njezinoj strani, iako to nije smjela pokazati. Trebala je biti nepristrana. No, ipak, čak se i ona iznervirala kad se Dario počeo derati kako djevojčica nije njegova, čim su dotakli temu alimentacije. Skinula je žmigavac, obrisala naočale, duboko udahnula.
Znači, odgajate curu dvanaest godina, zovete je svojom, i sad odjednom nije vaša? Kako to?
Čujte, znao sam ja to, ali sam šutio. Kažu da nema tuđeg djeteta. Ali, ne mislim plaćati alimentaciju. Imam novu obitelj, doći će, možda, i svoje dijete.
Svoje dijete?! zadavila se od bijesa Ivana.
Nije mogla disati od licemjerja. Toliko godina s njim, a da nije znala kakav je gad.
Smirite se, bez galame rekla joj je tiho sutkinja. A vama, Dario, moram reći: alimentaciju ćete plaćati dok zakonski ne dokažete da nije vaša kći. To znači DNA test.
Odmah je Dario smeknuo. Dobro je znao da je Maja njegova kći. Iako nije bila na njega kopija je njegove bake. Svi su se tome čudili. Dvoje slike, baka kao dijete i Maja, ne možeš razaznati koja je koja. Sve je to Dario znao, ali savjesti nije imao.
Napokon su se razveli. Sutradan, došao je s kombijem ispred zgrade, pokupio sve što je mogao. Pazio je da se perilica ili perilica suđa ne ogrebe. Ivanu je tuga i smijeh hvatala kad je skužila da su nestali i kuhalo za vodu, novi set lonaca i tanjura. I smiješno i žalosno! Srećom, Maja to nije gledala, poslala ju je baki i ni riječ protiv tate nije rekla.
Dovoljno je djetetu stres, ne treba ga dodatno trovati. Dijete voli i dalje tatu; voli neka voli. Maja nikad neće saznati što je tata radio na sudu i dalje će ga viđati. Ivana nije imala srca braniti joj to. Uostalom, najveće dobro djeteta nije važno prkositi bivšem.
Kad su se vratile doma, Maja je tužno šetala stanom. Vidjela rupu pod sudoperom gdje je bila veš-mašina, nema više tatinih stvari. Te noći Ivana čuje šmrcanje. Ušla je u kćerinu sobu, sjela kraj nje na krevet, stavila ruku preko pokrivača.
Nemoj, dušo, brinuti. To se događa. Nekad se roditelji rastanu. Ali tata ti je i dalje tata.
Odjednom Maja odguruje njezinu ruku:
Ti si kriva! procedila je kroz suze. Ti si kriva što je tata otišao. Rekao mi je: s tobom mu je bilo grozno, stalno si ga pila.
Ivani šok. Dosad je Maja bila mirno, drago dijete a sad govorom svog oca punim bijesa.
“Ja sam pilala?” gutnula je suzu Ivana. Pa nije izdržala:
Znaš li ti da je tata našao drugu? Da više nije zbog mene otišao?
Znam. Znam, mama! Maja je sjela, pogledala ju u polumraku.
Tata mi je sve rekao. Da s tobom nije mogao više izdržati.
Ivana pregrizla usnicu. Na digitalnom satu plavkasto reflektiraju suze, Majine oči ljute i vlažne. Kako reći djetetu istinu? Da, pila je Darija, ali kad je shvatila da ima drugu, nije mogla drugačije. Ali i tad se nadala da će se predomisliti. Razvod je bio njegova odluka. Kako to objasniti djevojčici od 12 godina? Osim vrijeme će sve zaliječiti. Naviknut će se, tata više ne živi s njima.
Ivana pruži ruku, ali Maja se opet odmakne, kao od stranca.
Idi spavati, rano ustaješ za školu izustila je, bez snage. To je bio njihov razgovor. Ujutro je Maja bila neobično tiha, Ivana pomisli da joj je žao zbog riječi, ali kasnije se pokazalo suprotno. Maja ništa nije žalila.
U subotu, Ivana dulje odspavala, nedjeljom si je to mogla priuštiti. Negdje pred podne shvati da Maje nema. Panika, zove ju na mobitel. Maja se ne javlja, tek na peti poziv. Ispostavilo se, namjerno je to radila, da ju iznervira. Zvukovi i veselje u pozadini.
Što stalno zoveš? Maja preko mobitela, bezobrazno. S tatom sam, u šoping centru, ima neki događaj i animatori.
S tatom? Zašto mi nisi rekla?
Spavala si. Moram ići.
Ivana je slušala kratke tonove. Bijes i strah miješali se u njoj. Ovo nije normalno, treba razgovarati.
Maja se vratila poslije ručka, prkosna, zadovoljna i nestašna.
Nemoj to više raditi rekla joj je Ivana.
Što, s tatom ne smijem biti? Rekao je da ćeš ti braniti.
Ne braniti! Samo mi javi kad ideš, nije problem.
Ah, neću više ništa, mama, pusti me!
I ode, zalupi vrata. Ivana je poželjela vikati, ali je šutjela. Težak joj je to period, mora joj dati vremena.
Ali vrijeme prolazi, a Maja postaje sve drskija. Svakog vikenda s tatom, onda rjeđe, ali svaka povratak divlja ponašanja. Ivana trpi, šuti, cijelu godinu.
Strpljenje puklo joj je na Majin rođendan. Kupila tortu, posložila stol, zvala svoje roditelje mislila će imati kućnu, toplu proslavu. Maja se nasmije, pokupi se i ode. Ni svijeće na torti nije puhnula. Ode s tatom.
Ivana je znala; Dario to namjerno radi, da ju više povrijedi. Da pokaže: evo, dijete radije mene bira.
Te večeri je prvi put povisila ton na Maju.
Zašto radiš to? Planirala sam, trudila se. Barem malo ostani s nama.
Možda ne želim s tobom, možda ni živjeti ne želim s tobom. Nitko ne može s tobom izdržati. Tata je pobjegao, sad i na mene vičeš.
Ne želiš živjeti samnom!? zanijemila Ivana. S kim onda želiš? S tatom?
Da! S tatom! On mi je govorio da me htio uzeti, ali ti nisi dopustila. Dijete uvijek ide kod majke. A mene si pitala što želim?
Čekaj, stvarno je to tata rekao?
Naravno! On bi me i sad rado uzeo. Kod njih bih bila sretna.
Jesi li upoznala njegovu novu ženu?
Nisam još, ali ću. Tata kaže da mu je draga.
Tata, tata… Ivana je izgubila kontrolu. Skoro godinu dana je šutjela, a sad više nije mogla znaš što, Majo, tvoj tata nikad nije pitao da te uzme kod sebe, ne pričaj gluposti.
Lažeš, ti! Tata je iz kuće izbačen zbog tebe!
A što sam ja tebi napravila?
Ivana je plakala, mislila je da će suze doticati djevojčicu, ali ni malo. Prezirno je promrmljala:
Sama vidi.
Onda je Ivana shvatila; svaka Darijeva nedjelja bio je sitni otrov, polako je stvarao jaz između njih. Nakon što je pred sudom odbacio Maju, svašta je mogla očekivati. Zašto to radi? Zloba? Zato što mu nije dala pola stana?
Ipak, istinu o razvodu nije mogla reći Maji, ali ga više nije branila. Sljedećeg jutra, kad su se strasti smirile, pokušala je razgovarati.
Majo, tata te laže. On ti govori svašta o meni, ali radi svoje inate.
Meni ne treba nitko govoriti. Imam trinaest godina, sve vidim. Ne treba mi tvoja torta odlifrala je tanjur. Ništa mi više ne treba. Ne diraj me.
Sljedeća godina bila je noćna mora. Maja nemoguća, sve sabotira, svaku molbu dočeka agresijom. Najdraža rečenica: Pusti me.
Pusti me s tim zadaćama! Ništa nismo dobili!
Jednom, nakon susreta s ocem, tražila je bravu za sobu:
Trebam privatnost, stalno ulaziš bez kucanja.
I još da kucam? začudila se Ivana. To je novo. Bravu zaboravi.
Opet ti meni smetaš, ne daš mi biti svoja!
Četrnaesti rođendan kulminacija svega. Maja očekuje da će je tata zvati, ali ništa. Sav bijes iskalila je na mami.
Ti si nešto napravila, sigurno! Rekla si tati da me ne nazove! Obećao je upoznati me sa ženom i da ću dobiti brata, a sad ništa.
Ivana je shvatila nova žena Dariju je trudna, sad ga prošla porodica ne zanima. Dosad je viđao Maju da bi napakostio Ivani. Zar to Maja ne vidi?
Milijunti put pozvala je Maju da odsluša psihologa.
Meni ne treba psiholog, nisam luda! plamtjela je.
Ne radi se o tome, Majo. Ne funkcioniramo, stalno svađa.
Možda ni ne želim funkcionirati! Da si me pustila k tati, dolazila bih ti sama. Neću kod nikakvog psihologa.
Četrnaest Maja se osjećala kao odrasla. Ivana je odlučila pritisnuti argumentom odraslosti. Angažirala je ozbiljnu ženu, psihologinju, pozvala ju doma. Ako neće planina Muhamedu, ide Muhamed planini.
Odrasla si, Majo, pa se ponašaj tako. Iznesi argumente psihologinji, mirno, bez dječjih ispada.
Dobro. sjela je pred psihologinju preko noge, što odraslije.
Argumenti? Evo ih. Majka je uvijek nezadovoljna. Cijeli razvod tata me htio, ja sam htjela, ali ona nije dala. S njom je teško. Ne možemo naći zajednički jezik.
Shvaćam te, Majo kimnula psihologinja. Ali mama tvrdi drugo. Razmisli: da te je tata htio, ne bi li te već upoznao s novom ženom? Zašto nije?
Ma nosite se. Znam što sad ide, svi protiv tate viknula je Maja i izjurila. Vrata su se zatresla.
Psihologinja je pogledala Ivanu:
Gore je nego što mislite. Jeste li sigurni da vaš bivši zbilja ne želi Maju? Zašto onda laže njoj?
Samo da meni napakosti, da nas pokvari. Sigurna sam, nije je nikad htio uzeti. I njegova žena to sigurno ne želi.
Dajte da vam dam jedan riskantan, ali učinkoviti savjet…
Par sati kasnije, kad se Maja vratila, spotakla se na kofer kod vrata. Taj su putovali nekad na more, kad su još bili svi zajedno. Prisjetila se tih dana i skoro opet izbacila nešto ružno mami, ali nije stigla. Ivana je izašla, u jakni.
Nemoj skidati cipele, rekla je. Razgovarala sam s psihologinjom, shvatila si u pravu. Ne smijem te lišiti obitelji koju želiš. Htjela si živjeti s tatom i njegovom novom ženom, izvoli. U kofer sam ti spakirala osnovne stvari, ostalo dođeš po potrebi. Znaš očevu adresu?
Ne… zbunjeno će Maja.
Ja znam. Kad su iznosili veš-mašinu, čula sam kam ide. Taksijem ćemo, već sam ga pozvala.
Stani, mama, da pitam tatu posegne za mobitelom, ali Ivana ju zaustavi.
Nema, Majo, neka bude iznenađenje. Samo zamisli kako će tata biti sretan što sam se napokon predala.
U taksiju je šutjela, ali Ivana nije prestajala pričati.
Eto, došla si na svoje. Psihologinja mi je otvorila oči, tvoje želje su važne. Kod tate živi, k meni u goste dolaziš.
Taksi se zaustavio pred malom kućicom u mirnijoj četvrti. To je bio dom Darijeve nove žene, Ivana je to znala. Htjela je kucati, ali je zaprimijetila da je vrata otključana.
Hajde, Majo. Tvoj novi dom je ovo. Samo ću te do vrata dopratiti.
Bojala se odmah ući. Pokucala je. Otvorila im je nova Darijeva žena, trudna, nabrušena, odmah sumničava gledala Maju i Ivanu.
Evo, Majo, upoznaj svoju novu mamu. S njom ćeš živjeti.
Kako to mislite, živjeti? uznemireno će žena. Lju, dođi ovamo! dozove Darija.
On dolazi, odmah vidi kofer.
Što je ovo? Što želite?!
Bio je uplašen, ugurao ženu unutra.
Uđi, hladno je. Ja ću srediti.
Ivana reče s ironičnom toplinom:
Što je, ne dočekuješ kćer u dom širokih ruku? I žena ti je također vrlo topla. Kako to da Maju nisi odavno upoznao?
Što znači živjeti? gleda kofer. Jeste li poludjele? Ne mogu sad.
Tata, što je ovo? Maja skoro plače. Zar nisi govorio da želiš da živim s tobom?
Nije sad trenutak, Majo. Ženi mi je skoro termin, imamo radove… mjesta nema.
Tata, nećeš ni skužiti da sam tu. Pomagat ću!
Dario, zovi ženu da pitaš za mišljenje zlobno dobaci Ivana.
Prestanite, ajde! Majo, idi nazad. Sad ne mogu.
Zašto ne možeš sad? Reci predamnom! Lako je pričati bajke kad mene nema prostruji Ivana. Reci joj sve, reci kako si htio dokazati na sudu da nije tvoja. Nikad nisi tražio da živi s tobom. Zbog čega laži?
Dario šuti. Maja viče:
Tata, je li istina? Sve si lagao?
Idi kući, Majo šapne Dario, ne pogledavši je.
Uvukao je trudnu ženu, zatvorio vrata za sobom. Sad su i njoj vrata zalupili pred nosom, baš kako je radila majci.
Hajde, van do kapije, šapne Ivana i izvadi mobitel, pozove taksi.
Gdje da te odvezem? pita kćer.
Kako gdje? Kući, mama! jeca Maja.
Ali nisi htjela biti sa mnom? Možda još jednom pokušaš kod tate?
Mamo, dosta! Idemo doma. Sve sam shvatila, oprosti mi!
Što? Nisam čula?
Oprosti, mama, oprosti grcala je Više nikad neću tako, obećajem.
To je bio trijumf! Trebala je Ivana uživati, ali ipak, bila je majka i suze kćeri srce su joj trgale. Raširila je ruke, a Maja je odmah uronila u zagrljaj.
Ajde, dosta suza. Idemo doma, pa ćemo nešto lijepo skuhati. Hoćeš mi pomoći?
Maja je odlučno klimala glavom, grleći majku čvrsto, kao nekad davno.
