Na svoj slobodan dan od posla, bila sam potpuno zaokupljena kućanskim poslovima. Odjednom me nazvala prijateljica i doslovno mi rekla da ona i njen sin dolaze kod mene. Koliko god sam pokušavala objasniti da baš sada čistim stan, jednostavno me nije čula.
Deset minuta kasnije, već su bili kod mene. Nije me previše razveselilo što je s njom došao i njen sin, Lovro, jer je bio vrlo nemiran dječak.
Sjele smo u kuhinju, pijuckale kavu, dok je Lovro u dnevnoj sobi gledao crtiće. Par minuta kasnije začuo se strašan tresak. Uletjela sam i ugledala akvarij razbijen na stotine komadića. Ribe su se rasule po tepihu, a voda se slijevala po svim uglovima.
Moj prijateljica je potrčala do Lovre da vidi je li dobro, a ja sam počela brisati vodu krpom, bojeći se da ne napravim poplavu susjedima. Nakon što sam sve očistila, prijateljica se spremila otići.
Zašto mi ne pomogneš odnijeti tepih u praonicu? pitala sam je. Ne mogu, Lovro je jako uplašen, moram ga smiriti.
Upitala sam Lovru zašto je razbio akvarij. Rekao mi je da je doletio papirnati avion, pa je pokušao uhvatiti. Najgore je što na brzinu nije izgledao kao avion od papira. Lovro mi je pokazao na ormar, govoreći da ga je uzeo baš od tamo. Tada sam shvatila da je avion napravio od mog izvoda iz matične knjige vjenčanja.
Pa, napravit ćeš novi. Nema veze, rekla je prijateljica.
Naravno, zašto bih se nervirala? Kupit ću novi akvarij, izvadit ću novi izvod, platit ću popravak susjedu. Dovoljno toga, a još me i prijateljica okrivila nisam ga trebala ostavljati na vidljivom mjestu.
Kad su gosti otišli, otišla sam do susjeda da provjerim je li sve u redu. Pospremila sam sve, pa se zavalila u krevet da se odmorim. Navečer mi prijateljica šalje poruku traži novac, kaže da su bili kod psihologa jer je Lovro jako preplašen. Nisam joj odgovorila, blokirala sam je odmah.
