Dario, čekaj! vikala je Nives kroz otvoren prozor.
Ali, dečko je nije čuo.
Već je sjeo u svoj auto i upalio motor. Tada je Nives zgrabila mobitel i potrčala prema vratima.
Dok je jurila niz stepenice, s četvrtog kata na prvi, nekoliko je puta birala njegov broj. No ni na te pozive Dario nije odgovarao.
U tom trenu u glavi joj je bila samo jedna misao: “Samo da stignem na vrijeme!”
Čini se da su je nebesa čula. Kada je Nives, zalepršala kao vihor, izletjela van, Dario je još grijao motor.
Vidjevši je bez jakne, začuđeno je spustio prozor: “Što ti je? Izgledaš kao smrt!”
Ispod tvog auta… tamo je…
Nives je toliko zadihano govorila da nije mogla objasniti što se dogodilo, pa je jednostavno kleknula i provukla se pod automobil.
Nije je bilo briga ni za blatnjav snijeg pod koljenima ni fleke na trapericama.
Kada je u rukama izvukla mršavu, šugavu mačku, Dario je stajao pokraj nje s pogledom punim nevjerice.
Nives, što radiš? Koji je ovo cirkus? Kasnim na posao!
Ispod auta ti je bila mačka, vidjela sam je s prozora. Bojala sam se da ćeš pregaziti…
Mačka? Dario se samo nasmijašio. Zbog nje si takvu paniku dizala? Ajme…
Zar mačke ne žele živjeti po tebi? Nives ga je iznenađeno pogledala.
Gle… Da ta mačka želi živjeti, ne bi se sakrila ispod auta. Čim čuje motor, odjurila bi. Vjeruj, bez brige si bila.
Ne bi pobjegla, Dario… Pogledaj je, nema snage ni mijaukati. A ti pričaš, pobjegla bi.
Dobro, Nives… Spasila si mačku, svaka čast. Kad dođeš doma, uzmi bombon iz zdjele i napiši post na Fejsu. Ja stvarno moram na posao. Vidimo se navečer.
Nives je, privijajući mačku uz prsa, šutke gledala automobil koji se udaljavao.
Nije mogla shvatiti kako njen Dario može biti toliko bezosjećajan. Prije to nije primjećivala.
Zatim se zagledala u mačku.
Zaista je bila slaba. Jedva je gledala. Ali gledala je… I u tim očima Nives je vidjela… zahvalnost? Da, baš zahvalnost.
Mačku je ponijela kući, obukla se, uzela kunu i naručila taksi.
Kamo idemo? veselo će vozač kad je Nives ušla.
Rekla sam preko telefona, do veterinarske klinike. Što brže, to bolje.
Klinika, da, ma oprostite, zaboravio sam. Mačka je bolesna?
Treba joj pomoć.
Jasno. Ne pitam više ništa. Ali s klinikom… Znam jednu zaista dobru, nije vam važno gdje, je li?
Najbolje da bude najkvalitetnija moguća.
E, tamo ću vas odvesti, doktori su fantastični, životinje vraćaju doslovno iz mrtvih.
Petnaest minuta kasnije, Nives je već sjedila u čekaonici veterinarske klinike, nervozno iščekujući red. Okolo mnogo ljudi, svi sa svojim ljubimcima, svi sa svojim brigama…
A što je vašoj mački bilo? upita je bakica s malim pesekom u naručju.
Ne znam još, odgovori Nives. Pronašla sam je ispod auta, vjerojatno cijelu noć provela vani, na hladnoći…
Na hladnoći?! zgrozi se baka. Znate što, ja ću vas pustiti ispred, mi smo došli samo na kontrolu, a vi baš trebate pomoć što prije.
Zaista? Stvarno ćete pustiti?
Naravno. Pa nismo mi Hrvati hladnokrvni…
Napokon, Nives je ušla liječniku. Trudila se sjediti mirno dok je veterinar detaljno pregledavao mačku strepila je strašno.
Nakon vizualnog pregleda morali su pričekati i nalaze. Vrijeme je prolazilo beskrajno sporo.
Nekoliko puta joj je zvonio Dario, ali je Nives ignorirala njegov poziv. Samo mačka joj je tad bila u mislima.
Ovako, mlada gospođo, reče zamišljeno veterinar. Pronašli ste ovu mačku na cesti, je li?
Da, ispod auta je bila. Ne znam koliko dugo, možda cijelu noć.
Ima znakove promrzlina. Ali nije to glavna briga… Najveći problem su kronične bolesti. Trebalo bi dugotrajno i ne baš jeftino liječenje. Moram vas pitati: jeste li spremni preuzeti toliku odgovornost? Ako niste, najbolje bi bilo potražiti joj druge udomitelje.
Nives je i pretpostavljala da bolesna mačka treba liječenje, ali toliko dugo i toliko skupo… Na to nije bila spremna.
Pogledala je mačku u oči.
I nije je ni za što molila, nije preklinjala… Samo je gledala s onom zahvalnošću, kao da kaže: “Ako me i odbiješ, shvatit ću.”
Jesam. Spremna sam! odlučno reče Nives. Brinut ću se o njoj koliko treba, makar cijeli život.
Dobro, nasmiješi se doktor. Ostavit ćete mačku kod nas na liječenju nekoliko tjedana, nakon toga ćemo dogovoriti terapiju i objasnit ću vam sve što trebate za njenu njegu i oporavak.
Hvala vam! Nives je jedva suzdržala suze.
Vama treba zahvaliti, ozbiljno reče liječnik. Takvih ljudi treba više među nama.
Nives je pomazila mačku i obećala joj da će se vratiti po nju.
Mačka joj je, sakupivši zadnje snage, uspjela čak i tiho zamijaukati na rastanku.
Nives se vratila kući tek predvečer. Bila je iscrpljena, san joj je bio jedina želja, pogotovo jer je sutra radni dan. No snovi se ne ostvaruju lako. Kod kuće ju je dočekao Dario, a po pogledu joj je bilo jasno koliko je ljutit.
Nives! Gdje si, što te nema? Zovem te sto puta, ti ne javljaš. Koje su to nove fore?
Oprosti, jako mi je bio težak dan, slegne ramenima Nives, vadeći jaknu i slažući Darijeve cipele koje je, kao i obično, ostavio kod vrata.
Čudno… Danas ti je slobodan dan. Što si to radila da te ovako umorilo?
Bila sam pola dana na veterini s mačkom.
Kojom mačkom?! Nisam skužio.
Onom izjutra što sam je spasila ispod tvog auta, odgovori Nives. Zbilja sam umorna i trebam odmora. Možemo li sutra o svemu?
Ne! Čekaj! Dakle, potrošila si cijeli dan na uličnu mačku? To te veseli?
Bilo je važno. Ispod auta bila, možda bi umrla da nisam…
A što je sa mnom? Umirem od gladi, dođem doma, ni tebe, ni večere.
Dario, nisi dijete, uzdahne Nives. U zamrzivaču su štrukli, mogao si ih podgrijati. Znam da voliš druga jela, ali ako si u tolikoj krizi…
Štrukli? Što sam beskućnik, da jedem štrukle iz leda? Ja sam cijeli dan radio, a ti hoćeš da još i kuham sebi?!
Iako iscrpljena, Nives je otišla u kuhinju pripremiti večeru kakvu Dario voli.
Nije zaslužio, ali nije htjela svađati se popustila je radi mira. Zahvaliti joj, naravno, nije ni pomislio…
Dva tjedna poslije, Nives je napokon pokupila mačku iz klinike i dovela je kući.
Sve potrebno već je nabavila, no Dariju nije ništa govorila da ga ne uzrujava prije vremena.
Iskreno, nije znala kako mu reći da će mačka sada živjeti s njima.
No bila je uvjerena da će Dario to prihvatiti. Uostalom, stan je njezin. Dario nije ni muž, niti razmišlja o braku.
Ali, prevarila se. Kada je vidio mačku, napravio je pravu scenu.
Ti si tu mačku s ulice u stan dovela?! Jesi ti normalna? Možda si pala po glavi kad si pod moj auto išla?
Dario, smiri se. Spasila sam je i odgovorna sam za nju.
Koliko si novaca potrošila na nju? Koliko ćeš još potrošiti?!
Kakve veze ima? To su moji novci. Trošim ih kako želim. A i ti si rijetko kad išta kupio, premda voliš dobro jesti.
Pa rekao sam ti da imam auto, treba ulaganja. I posao mi ne ide. Ali ne pričamo o meni, nego o tom stvorenju…
Zove se Miško.
Još si mu ime dala? Trebaš psihijatra.
Nives je tu noć prespavala u drugoj sobi. Na sreću, imali su dvosoban stan. Cijelu noć je razmišljala…
…o svojoj vezi s Dariom.
Bili su zajedno manje od godine, ali u zadnje vrijeme ništa nije štimalo. Dario je sve češće postajao zahtjevan i ponižavao ju je. To nije zdrava veza. Ali ipak je odlučila dati mu još jednu priliku.
Svi imaju pravo na to, ali što će Dario učiniti ovisi isključivo o njemu.
Nažalost, priliku nije iskoristio. Svađe zbog mačke nisu prestajale, neprestano je govorio kako Mišku treba izbaciti na ulicu. Nives je pozorno slušala i donosila zaključke. Na kraju jednog dana odlučila je:
Dario, više te ne volim. A ni ti mene ne voliš. Možda je bolje da prestanemo mučiti jedno drugo.
Na što ciljaš?
Sutra ćeš spakirati stvari i iseliti iz mog stana. Dosta mi je tvojih svađa. Želim mir.
Ti si u stan dovela mačku bez mene, a ja sam problem? Tako sad pričaš?
Ako ne možeš prihvatiti da je mačka s nama, onda ne moramo živjeti zajedno. Nađi si nekoga tko ne voli životinje. Ili još bolje, kupi svoj stan pa radi tamo što želiš.
Sutra joj je bio slobodan dan, pa nije mogla zamisliti bolji trenutak.
Dario je još pokušavao uvjeriti “svoju dragu”, ali nije dugo izdržao. Čim bi se spomenula mačka, počeo bi se tresti od bijesa. Nives je bila uvjerena odlučila je ispravno. S tim čovjekom, sreće nje nema.
Stvari je Dario počeo skupljati bliže podnevu. Nives ga je požurivala, ali on je otezao možda se nadao nečemu. Čemu?
Nives je pila čaj u kuhinji kada ju je nazvala šefica i zamolila da hitno dođe na posao.
Nives, draga, znam da si tražila slobodan dan, ali bez tebe ne možemo.
Gospođo Marija, baš mi nije zgodno, izašla je iz kuhinje i pogledala Darija kako nervozno trpa svoje stvari.
Trebala je još i računalo, monitor te alat iz balkona.
Nives, trebaš nam samo sat vremena, molim te, znaš da te ne bih zvala bez veze.
Nives je uzdahnula, popila čaj i spremila se. Dariju je rekla da ključeve ostavi u sandučiću. Samo je kimnuo i pogledao ju s takvom mržnjom da ju je prošla jeza.
Nije se dugo zadržala na poslu. Za četrdeset minuta je pozvala taksi.
Kako je mačka, gospodine? pitao je vozač.
Nives je iznenađeno pogledala, pa se po osmijehu sjetila bio je to isti onaj vozač od prije.
Hvala, dobro je. Možete li me što brže odvesti kući? Vrlo mi je hitno.
Nema problema, široko je razvučen osmijeh.
Kad je ušla u haustor, prvo je pogledala poštanski sandučić. Ključeva nije bilo, ni auta ispred zgrade.
“Znači, još nije otišao, a auto je negdje drugdje,” pomislila je.
Kada se popela na četvrti kat i stavila ključ u bravu, zaključila je vrata. Ušla je, ali nigdje nije bilo Darijevih stvari. Nije bilo niti monitora, ni alata.
Rekla sam mu ljudski da ostavi ključ u sandučiću. Sad moram mjenjati brave.
Zatim je Nives otišla u spavaću sobu zastala je.
Na krevetu nije bilo Miška. Nije bilo ni njegove torbe u kutu.
Zvala ga je, panično pretražujući stan, ali mačka nije bilo. Sve je bilo jasno Dario ga je oteo. Ali, zašto to?
Dario! Jesi li normalan? Zašto si uzeo Miška? vikala je Nives kada ga je napokon dobila.
Zašto… ovo ti je moj poklon, iznenađenje! Kad dođeš mene moliti na koljenima, možda ću ti ga vratiti!
Znaš li ti što radiš? Miško mora imati posebnu hranu, treba mu njega!
Nives mu je svašta još vikala, ali Dario je prekinuo i ništa više nije čuo.
“Gdje ga sada tražiti?”, jecala je Nives sjedeći kraj zida. “Gdje je mogao otići s njim?”
Prije veze s Nives, Dario je živio u unajmljenom stanu, a dok su hodali preselio je k njoj. Bio je iz nekog drugog grada ili sela o kojem nikad nije puno pričao. Obećavao joj je da će je jednog dana povesti, ali nikad nije ispunio obećanje.
Nives nije mogla ni zatvoriti oči do jutra. Čim se razdanilo, otišla je na Darijevo radno mjesto.
No njega nije bilo. “Uzeo nekoliko dana slobodno,” rekao je šef. “Što se dogodilo?”
Nives je ukratko ispričala što je bilo, a šef je obećao da će razgovarati s Darijem kad se pojavi. Izašla je van, opet pokušala nazvati Darija mobitel isključen.
Gospodična, trebate prijevoz?
Nives je prenerazila, pa okrenula prema poznatom glasu. Ispred nje taksi, a vozač naginje se kroz prozor onaj isti s veterinarske klinike.
Dobar dan, pokuša se nasmijati Nives. Vozite me doma, molim vas.
Bila je na rubu očaja. Nije znala što će dalje.
Uđite, reče vozač.
Na putu kući zazvoni joj nepoznat broj.
Halo! Tko je?
Vi ste Nives? začula je ženski glas.
Da… Tko ste vi?
Jučer navečer je k nama došao Dario, vaš dečko, s mojim mužem je prijatelj, zamolio je da par dana prespava.
A mačka? Bio je s mačkom?
Da, s mačkom… Zato i zovem. Dario je bio pijan i stalno govorio kako će uz pomoć te mačke vratiti vas k sebi. Bio je uvjeren da neće dugo ostati. Ali toj je mački baš loše, sjedi u torbi, stalno mijauče i vidim da mu nedostajete.
Nemojte ga hraniti ničim! Treba posebnu prehranu.
Probala sam, ali ne jede. Zovem zato što mi je muž na poslu, a Dario je otišao nekamo, vjerojatno u kafić ili dućan. Možete li sad doći po mačku? Ne volim takve ljude kao što je Dario, a ni životinja ništa nije kriva. Ne smije mačka patiti.
Naravno da ću doći! Dajte mi adresu!
Objasnila je taksistu situaciju on je samo tiho kimnuo i stisnuo gas.
Tih nekoliko minuta vožnje prošlo je kao vječnost. Nives je drhtala svaki čas od nervoze, ali vozač je bio miran i odlučan.
Kad su stigli, sve se odvijalo kao u magli.
Nives se zaletjela na treći kat, pokucala na vrata, brzo preuzela transporter s mačkom, od srca zahvalila mladoj ženi i požurila nazad vozač je već čekao s otvorenim vratima.
Kad su se vozili dalje, Nives je napokon mogla odahnuti.
Potom je cijelim putem plakala od zahvalnosti na dobroti tih ljudi: bake iz veterinarske, vozača, mlade žene. Dok ima takvih, dobra će biti više.
Želite da ostanem s vama? upitao je vozač. Ako Dario dođe, bolje je da niste sami.
Hvala, želim… odmah je pristala Nives.
Pozvala je bravara da promijeni brave. Vozač, Viktor, sjeo je za to vrijeme s Miškom, koji je predući spavao na njegovim koljenima.
Nives je bila iskreno zahvalna Viktoru. Što je bio uz nju, u tom teškom trenutku. Tu je i završila ova priča.
Nema potrebe posebno naglašavati iz tog prijateljstva Nives i Viktora razvit će se nešto mnogo dublje, nešto što se zove ljubav.
A o Dariju bi se moglo još štošta reći.
Naime, iz tog stana gdje je prespavao brzo su ga izbacili.
Prijatelj ga je izbacio kad je vidio kako se ponašao prema ženi. Usput mu je i “posvijetlio” lijevo oko.
Kad je takav “uljepšan” stigao u firmu, šef mu je rekao: “Piši otkaz.”
Zašto? pitao je Dario.
Zato, kratko je rečeno. Piši i nosi se.
Nije mu preostalo nego vratiti se, tko zna u koji grad ili selo.
Zasluženo.
Jer ne treba se odnositi ni prema ljudima ni prema životinjama onako kako je Dario. Ako već ne voliš, barem… Barem budi čovjek.
