Roditelji Marije su nam za vjenčanje darovali zaista vrijedan poklon stan! Svečano su nam predali ključeve i rekli kako smo sada vlasnici, ali budući da je stan bio u novoj zgradi, kupili su ga u roh-bau stanju. Moja punica tad je rekla kako, kad su oni već darovali stan, moji roditelji bi trebali pomoći oko uređenja. Moji roditelji su nam već ranije dali solidan iznos kuna, ali su pristali pomoći i oko uređenja stana.
Nakon svadbe odmah smo odlučili krenuti s renovacijom. Budući da je moj otac građevinar, kupio je sav materijal, a ja sam bio dodatna radna snaga, a ponekad bi i Marija dolazila pomoći.
Ponekad bi i tast priskočio u pomoć. Odlučili smo kako nećemo iznajmljivati stan dok traje obnova, da bismo uštedjeli, pa smo za to vrijeme živjeli s Marijinim roditeljima.
Jednog dana tražio sam neke papire, kad mi je pogled pao na dokumente stana. Nešto mi je tu bilo čudno i jako me uzrujalo punica je bila upisana kao vlasnica!
Te večeri otac i ja smo trebali ići po materijal za kupaonicu, ali sam ga zamolio da odgodimo, ispričao sam mu što sam otkrio i rekao da to moramo dobro razmotriti.
Zašto je mama vlasnica našeg stana? Zašto nije Marija? upitao sam izravno, kad smo se svi skupili navečer.
A daj, kao dijete si! Pa normalno je to, da se naša Marija ne uvrijedi odgovorila je punica.
Kako mislite?
Pa, što ako se rastanete pa ti zatražiš pola našeg stana!
Vašeg? Znači, u redu je da tata i ja sve popravljamo, a to će koštati skoro pola stana? I zašto mislite da bismo se mi morali rastati? Tek smo se oženili!
Mama, rekla sam ti sto puta da prepišeš stan na mene promrmljala je Marija.
Znači, znala si za ovu prevaru?
Ma nije to tako… Znam, ali rekla sam mami da mora biti na meni!
Jao, Marija, kakav krasan početak braka! S laži!
Prošlo je nekoliko dana otkad sam opet kod svojih roditelja. Sad ne znam što dalje. Marija pokušava pričati sa mnom, ali ja još moram sve dobro razmisliti. Nisam očekivao takvu podlost s njene strane, ali možda to svi roditelji rade…
Što da napravim u ovoj situaciji?
