Jučer sam u dućanu kupio običnu salamu ništa posebno, samo sam htio napraviti nekoliko sendviča. Kod kuće sam narezala par šnita, pojela ih i ostatak spremila u hladnjak. Sve je bilo sasvim normalno.
Sljedećeg jutra, kad sam odlučila pripremiti doručak, izvadila sam istu salamu, uzela nož i primijetila da se čudno reže, kao da je nešto tvrdo unutra. Pomislila sam da se možda zaledila, no kad sam odrezala još jedan komad, nož je zapeo. Pogledala sam bolje, i ostala zapanjena usred salame nešto je zabljesnulo.
Isprva sam mislila da je komad metala. Počela sam kopkati prstima i iz ružičaste mase izvukla USB stick! Najobičniji, par gigabajta. Prošao me val gađenja pa ja sam to već jela! Kako se uopće USB stick mogao naći u tvorničkoj salami, i to ne baš jeftinoj?
Međutim, znatiželja je pobijedila odbojnost. Upalila sam laptop, spojila stick i ostala u šoku zbog onoga što sam našla na njemu Detalje sam opisala u prvom komentaru vi ostanite oprezni!
Na sticku je bila samo jedna mapa, nazvana OTVORI ME. Otvorila sam ju. Unutra samo jedna fotografija. Na slici je bio neki muškarac koji se smije ravno u kameru. Nisam mogla vjerovati.
Miš mi je ispao iz ruke; samo sam zurila u ekran. Ta USB memorija bila je nečija šala, ali zašto je staviti baš u hranu?
Sada ne znam trebam li otići na policiju, da pronađu počinitelja i provjere cijelu situaciju, ili jednostavno baciti tu prokletu salamu i zaboraviti sve kao neobičnu priču…
U svakodnevici ponekad naiđemo na stvari koje nas iznenade, možda zbune ili uznemire. Iz ovoga sam naučila nikada ne treba biti previše opušten ni prema naizgled običnim stvarima, a niti se previše brinuti zbog onoga što ne možemo objasniti. Važno je biti pažljiv, ali i sačuvati dozu humora za svakodnevne neobične situacije jer život sam piše najčudnije priče.
