Moj brat, Tomislav, nakon što je završio fakultet, preselio se u drugi, daleki grad zbog posla. Planirao je tamo ostati samo godinu dana, uštedjeti nešto kuna i vratiti se u rodni Split kako bi kupio stan. No, sudbina je imala drukčije planove. Tamo je upoznao djevojku i odlučili su se vjenčati. Moj brat je ostao u tom gradu. Nismo poznavali njegovu ženu. Tako se dogodilo da sam u vrijeme njihova vjenčanja bila u devetom mjesecu trudnoće i uskoro sam trebala roditi, pa smo odlučili da neću putovati. Moj otac nije mogao uzeti slobodno s posla, pa je na svadbi bila samo moja majka. Moja mama nije bila u nekom posebnom kontaktu sa snahom jednostavno ju je upoznala i to je bilo to. Otišli su na medeni mjesec, a moja majka se vratila kući nakon nekoliko dana rekavši da joj se djevojka činila lijepom, nasmijanom i simpatičnom. Prošlo je nekoliko godina, a mi nikad nismo upoznali moju šogoricu.
Ove godine, brat nam je javio divnu vijest. Isplanirao je put kroz Hrvatsku: prvo će doći k nama sa ženom, onda idu na svadbu njegove prijateljice, potom na okupljanje iz razreda, a zatim će se naći s roditeljima na Jadranu i naposljetku se vratiti kući. Kod nas su planirali ostati dva dana. Nisam tu vidjela nikakav problem. Istina, imali smo mali stan, ali mogli smo koristiti vikendicu mojih svekra i svekrve. Srećom, svekrva nam je dozvolila da budemo tamo. Kućica nije bila dugo renovirana, ali uvjeti su bili sasvim pristojni za život. Tog dana bila sam dobre volje i s nestrpljenjem sam čekala goste.
Stigli su. I od tog trenutka stvari su krenule nizbrdo. Brat nas je upoznao, a šogorica je odmah počela prigovarati da joj je bilo vruće u putu, preglasno, neudobno i slično.
Kad smo došli do vikendice, odlučila sam im pokazati sve. Moja šogorica je prilikom pogleda na tuš-kabinu i WC napravila lice kao da ju je netko poljubio na cesti. Povukla je brata u stranu, tiho su pričali, a onda je moj brat zamolio muža da ih odveze nazad u grad. Šogorica je rekla da ne želi koristiti taj tuš. Otišli su k nama doma, ona se otuširala, našminkala i vratila se nazad. Kasnije je ispalo da ne želi jesti ništa od onoga što smo spremili, a trudili smo se zaista najbolje što smo mogli. Sve joj je smetalo u jelu je bio gluten, masnoća i tko zna što još. Na kraju je jela samo povrće, a i na njega je sumnjičavo gledala. U sobu koju smo za njih pripremili odbila je spavati, pa smo se opet vratili u naš stan u gradu.
Sljedećeg dana, kad smo išli u šetnju po gradu, bila je izbirljivija od mog trogodišnjeg sina. Ili joj je bilo prevruće, ili su je počele boljeti noge, ili joj je postalo dosadno. Ispratila sam ih s olakšanjem. Razmišljam, kako li je moj brat sve ove godine izdržao s njom? Nama je zadala glavobolje u svega dva dana.
Iz svega toga naučila sam da, unatoč trudu i dobrim namjerama, ponekad jednostavno ne možemo svima udovoljiti. Najvažnije je ostati svoj, zadržati mir i ne dozvoliti da nas tuđe nezadovoljstvo izvuče iz takta.
Moj brat bio je u braku pet godina, ali nikada nismo upoznali njegovu suprugu. Brat mi je rekao da će doći kod mene s njom na dva dana. Došli su, a ja nisam mogla podnijeti tu ženu.
