Ej, moram ti ispričati nešto iz djetinjstva, baš onako iskreno. Moja mama, Marina, bila je uvijek prilično stroga sa mnom. Tata, Josip, često je putovao zbog posla skoro svaki mjesec je bio u nekom drugom gradu, Split, Zagreb, Rijeka, samo nabrojim a mama je ostajala sama sa mnom. Tata me stvarno volio, a svaki put kad bi se vratio, donio bi mi hrpu poklona: plišane medvjediće, Lego, slatkiše. Mama nije bila tako nježna i nikad nije pokazivala ljubav kao tata. Jedan dan tata je otišao na put i nikad se više nije vratio… Skroz je nestao iz našeg života.
U školi sam bila totalni outsider. Nitko se nije družio sa mnom, a uvijek sam nosila neku staru uniformu koju je mama našla negdje na kvartu. Doslovno mi je stalno govorila: “Nosilo se sve što se ima, prvo moram srediti svoj život, nemam kuna za tvoje stvari.” I tako sam strpljivo nosila tu prastaru uniformu kroz peti razred.
Kasnije, susjeda Ljubica mi je dala uniformu od svoje kćeri Ane, koja je taman završila školu. Nosila sam ju sve do mature. Cipele? Ma, oblačila sam što god bi našla po kući, dok mi nisu totalno bili premali. Na kraju sam završila gimnaziju bez problema, i upisala faks odabrala sam ekonomiju u Zagrebu. Tamo sam nastavljala nositi odjeću koju mi studenti iz doma poklanjaju kad im dosadi ili kad promijene stil.
Jednog dana upoznala sam Dominika, tipa koji je završio par godina prije mene. Počeli smo se viđati, a onda me pozvao da upoznam njegove roditelje. Bio me sram mojih starih cipela, jer su bile toliko izlizane da sam imala mokre noge. Njegova mama, Katarina, pravila se kao da nije primijetila, ali sutradan me pozvala k sebi i poklonila mi potpuno nove cipele!
Bila sam uvjerena da me Dominikovi neće prihvatiti, no brzo su me počeli tretirati kao članicu obitelji. Nemam pojma zašto sam im bila tako draga. Kao svadbeni poklon su nam dali kuću, a nakon diplome mi je svekrva našla posao u svojoj firmi primanja su bila odlična, zaradila sam dovoljno kuna da si konačno priuštim sve što sam godinama željela. Stvarno ne mogu dovoljno zahvaliti Bogu što me proveo kroz sve ovo.
Kad je moja mama čula da sam se udala, dobila dobar posao i svoj stan, odmah je došla kod mene tražit financijsku pomoć. Naš razgovor je čula moja svekrva, pa je odmah pozvala Dominika i sina da dođu doma. Na kraju, Dominik je objasnio mojoj mami da više ne može ništa očekivati od mene. Rekao joj je da je sretan što ima kćer, ali da ne želimo više nikad takvu situaciju u našoj kući. Otad me mama više nije ni kontaktirala, a ja se sad stvarno radujem dolasku svoje bebe.
